Zvezda je u kvalifikacijama za Ls izvukla Milan. I,sta sad? Treba li da se nakvasimo gace ili da se odmah bacimo nad kolena nad gigantom svetskog fudbala,mozda bi mogli da im ocistimo kopacke ili uzmemo autograme kad su vec tu?
Milan,ipak,nije jedan od velikih klubova kako se prica. To je zabluda. On je jedan od najvecih. Institucija.Pojam. Korporacija oko koje se obrcu milioni,ma milijarde zelembaca, skup najvecih svetskih zvezda na celu sa fenomenalnim strucnim stabom,sa odlicnim uslovima za rad,zadovoljnim sponzorusicama u luksuznim vilama velicine pola prosecnog srpskog sela sve sa olimpijskim bazenima u dvoristu i armijom vernih navijaca. Samo ludak bi im mogao izaci na crtu,a da ne zacrveni u licu,da mu srce ne zalupa malo brze,da mu ne zadrhte noge i da pokunjeno ne spusti glavu.
Milan,pa sta? Za Nestu kazu da je vrhunski odmbrambeni igrac. Mozda ga i ne gotivite,ali to se ne spori,nikako. Ali,osim toga,on je Alesandro Nesta,covek koji se povlaci po tabloidima zato sto jebe dve manekenke istovremeno, ima ultra frizuricu,pozira za 'talijanski Plejboj i milioni obozavateljki sirom planete drka klicu na njega.
Sa druge strane,imamo Milana Bisevca,decka lavljeg srca i slonovskih muda.Ali, on je Milan Bisevac,igra za malu Zvezdu,protiv Banata i Bezanije,gleda ga u proseku 1000 ljudi na stadionu i dvadeset hiljada preko malih ekrana. On je, u ocima onih koji se 'vataju za vibrator kada im se samo ucini da su culi Nestino ime - balkanski divljak,neandertalac,covek koji zrtvuje bebe bogovima,plasi se gromova i lovi stoku okolo kopljima da bi krznom ispunio pecinu. Niko i nista.
Ipak,sto rece Kusturica (a i pametni ljudi pre njega) za cudo je potrebno - verovati. I biti pomalo lud,dodao bih. A ako ne verujemo u ista,cemu onda zapravo vredimo? Nije poenta da li mozes,nego da li zelis,nije cilj da stignes, nego da ne odustanes, nije pitanje da li je realno,nego da li si spreman da probas nerealno. Ako ne verujes, cemu uopste vredi tvoj zivot,ako i postoji u takvim okolnostima? Onda lepo pri'vati lopatu pod misku,pa na groblje,iskopaj jednu lepu rakicu i povedi nekog prijatelja da te zakopa,mrtav ili ziv - nema razlike. Vera je jedina sustinska razlika.
Moj burazer ima 30 godina, zivi kao podstanar i vodoinstalater je sa poprilicno bednom platom. Sa ocem ne prica, a s majkom nije u najboljim odnosima. Nema zenu,nema devojku. Ne znam kada i kako se to dogodilo,ali je digao ruku od svega,utonuo u depresiju i postalo mu je svejedno. Biljka - vegetira,zaliva se i to je otprilike to. Kao da mu je u venu stalno prikacen neki jak sedativ. Dane provodi igrajuci se na kompjuteru,eventualno (kad nema struje,itd..) ode do kazina i to je to. Naravno, decko je zrtva teskog zivota,treba ga razumeti - zato se kocka,zato nema vise zivota u njemu. E nije zrtva i ne treba ga razumeti.Laze samog sebe jer je tako lakse - nasao je nacin da mu mozak luci bensedine i cim izbije prvi problem,ajd u zimski san,ko mu jebe mater. Jer,sve je to jace od njega.Jace je,zato sto mu on to dozvoljava. Lakse mu je da tako podnese tih preostalih 40,50 godina robije zvane zivot. I nije zaista ni problem u burazeru niti je on poenta ovog smarajuceg teksta. Problem je sto danas rastu generacije mojih burazera,sto postajemo nacija mojih burazera. Na ulici se osecam kao u losem SF filmu ili na nekim jakim drogama,svugde vidjam njegove face,njegove potrebe.Jesmo li svesni onoga sto postajemo ili lazemo sebe da je sve u redu? Da li smo poceli da razbijamo ogledala zato sto se plasimo onoga sto vidimo u njima? Jesu li kriva ogledala ili smo krivi mi? ZVEZDO,nemoj biti moj burazer.
Bez obzira na svo ovo nase palamudjenje, u sredu u 20.45 na San Siro ce istrcati 11 igraca Milana i isto toliko Zvezdinih prvotimaca. Kazu da je to susret Golijata i Davida. U potpunosti se slazem,samo nemojte zaboraviti kako je ko prosao u tom duelu. Nasa pracka jeste prkos,nas kamen jeste srce, pa udrite Delije,pravo u celo,za Srbiju,veru i snagu ljudskog duha (i moju hrabru 2 na kladionici,da se ne lazemo,kvota je OK). Budite ludi. Budite prkosni. Budite Srbi, u pravom smislu te reci.
(Cika Toma,
08. avgust 2006 02:41)
Acetilsalicilna kiselina
o 1897 godine Dr. Felix Hoffman, kemičar, djelatnik farmaceutske tvrtke Bayer. Ta tvrka je ubrzo lansirala acetilsalicilnu kiselinu pod trgovačkim nazivom Aspirin i on je postao najpoznatiji lijek na svijetu. Najprije je Aspirin prodavan isključivo ljekarnama u bočicama koje su sadržavale 250 g acetilsalicilne kiseline u obliku praha, a ljekarnici su ga pakirali u papirnate vrećice od 1 g. Tek kasnije su se pojavile tablete koje su sadržavale 500 mg acetilsalicilne kiseline. 1953. godine primjećeno je da acetilsalicilna kiselina smanjuje rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, tako da acetilsalicilna kiselina posatje i kardiološki lijek.
