FT Liverpool [4 - 3] Reading
44' [1 - 0] R. Fowler
45' [2 - 0] J.A. Riise
50' [3 - 0] G. Paletta
75' [3 - 1] A. Bikey
77' [4 - 1] P. Crouch
81' [4 - 2] L. Lita
85' [4 - 3] S. Long
hajlajtse mozete pogledati ovde
26 October 2006
18 October 2006
01 October 2006
The Kop
Фудбал је светиња, а у Енглеској и више од тога. У лучком Ливерпулу лопта је поделила град на два дела - црвени и плави. У северном делу, у срцу црвене зоне, је упориште Ливерпула, најтрофејнијег енглеског клуба. Енфилд Роуд, један од најпознатијих стадиона на свету - храм фудбала.
Извесни Џон Холдинг саградио га је још давне 1884. и тадашњи капацитет му је био између 18000 и 20000. Занимљиво је да је на Енфилду прво играо евертон (стадион је званично отворен 29.09.1884. евертон : Ирлистаун). Да се управа 1892. није посвађала са Холдингом, ко зна можда би Енфилд данас био плав, а гудисон парк не би био ни саграђен. Пошто је евертон раскинуо уговор о закупу са власником стадиона, Холдинг је прво желео да стадион прода једном грађевинском предузећу (за изградњу стамбених кућа), али је на крају ипак одлучио да уложи још 500 фунти и оснује свој клуб Ливерпул.
Репрезентације Енглеске и Ирске су одиграле пријатељски меч 1889. годинме на Енфилду, а Холдингов велики бар као и Сандон отел били су омиљено окупљалиште - преноћиштемногих навијача и играча. Занимљиво је да евертон и данас често кад одлази у карантин одлази у Сандон хотел недалеко од Енфилда.
Прву своју утакмицу на Енфолд Роуду Ливерпул је одиграо 01.09.1982. против Ротердама, пред свега 1000 гледалаца од којих су већина били гостујући навијачи. У стартном тиму Ливерпула наступило је 11 Шкота ("Team of Macs"), а дресови су били подељени на четири плаво-бела квадрата. Истог дана евертон је против Болтона играо пријатељски меч пред више од 10000 гледалаца. Два дана касније Ливерпул је пред свега 200 својих навијача одиграо и прву лигашку текму у Ланкашир Лиги против Хајер Волтона. У то време евертон је имао највише публике и најбоље навијаче, али је пред крај прошлох века Енфилд поново почео да привлачи публику тако да је 1901. кад је Ливерпул освојио прву титулу, стадион често био пун. Ривалство између два тима било је велико о чему говори и податак да чим би један од тимова проширио нпр. "јужну трибину", исто би учинио и други.
Први велики радови радови на Енфилду почели су након друге титуле 1906. Саграђен је "Mainstand" са 3000 седишта. Нови Енфилд отворен је 01.09.1906. тачно 14 година после прве Ливерпулове утакмице. Овај пут 32000 навијача дошло је на меч против Стоук Ситија. Те, 1906. године уочи дербија са евертоном 29.04. спортски новинар и уредник спортске рубрике листа "Echo" Ернест Едвардс први пут помиње "КОП" и у листу објављује текст у коме се наводи да је улаз на "Main Stand" намењен само за црвене. Идеја да се трибини да име "Spion Kop" потекла је од жеље да се на тај начин ода почаст многим грађанима Ливерпула који су погинули заједно са осталим британским војницима (322 мртва) у Боер Рату у Јужној Африци, на брду "Spion Kop". 24.01.1928. КОП добија нови изглед, спољни зид и кров. Кров је био јако низак, терен малих димензија што је умногоме допринело да стадион постане акустичан. Препун коп је годинама стварао језиву буку. Навијачи су неговани деценијама, а познато је да оно што данас пева Ливерпулов коп други ће певати сутра. Након Ливерпула и многи други клубови и навијачи су трибини или делу трибине где се окупљају најбучнији фанови дали назив КОП, али једино је Ливерпулов коп прави, сви остали су његове копије.
Испред копа у углу према Кемлин Роуду 1928.године пободена је застава на копљу(50 стопа). Занимљиво је и то да је та застава припадала првом челичном броду "The Grea Eastern" који се 1888. насукао на Мерсајски док.
Извесни Џон Холдинг саградио га је још давне 1884. и тадашњи капацитет му је био између 18000 и 20000. Занимљиво је да је на Енфилду прво играо евертон (стадион је званично отворен 29.09.1884. евертон : Ирлистаун). Да се управа 1892. није посвађала са Холдингом, ко зна можда би Енфилд данас био плав, а гудисон парк не би био ни саграђен. Пошто је евертон раскинуо уговор о закупу са власником стадиона, Холдинг је прво желео да стадион прода једном грађевинском предузећу (за изградњу стамбених кућа), али је на крају ипак одлучио да уложи још 500 фунти и оснује свој клуб Ливерпул.
Репрезентације Енглеске и Ирске су одиграле пријатељски меч 1889. годинме на Енфилду, а Холдингов велики бар као и Сандон отел били су омиљено окупљалиште - преноћиштемногих навијача и играча. Занимљиво је да евертон и данас често кад одлази у карантин одлази у Сандон хотел недалеко од Енфилда.
Прву своју утакмицу на Енфолд Роуду Ливерпул је одиграо 01.09.1982. против Ротердама, пред свега 1000 гледалаца од којих су већина били гостујући навијачи. У стартном тиму Ливерпула наступило је 11 Шкота ("Team of Macs"), а дресови су били подељени на четири плаво-бела квадрата. Истог дана евертон је против Болтона играо пријатељски меч пред више од 10000 гледалаца. Два дана касније Ливерпул је пред свега 200 својих навијача одиграо и прву лигашку текму у Ланкашир Лиги против Хајер Волтона. У то време евертон је имао највише публике и најбоље навијаче, али је пред крај прошлох века Енфилд поново почео да привлачи публику тако да је 1901. кад је Ливерпул освојио прву титулу, стадион често био пун. Ривалство између два тима било је велико о чему говори и податак да чим би један од тимова проширио нпр. "јужну трибину", исто би учинио и други.
Први велики радови радови на Енфилду почели су након друге титуле 1906. Саграђен је "Mainstand" са 3000 седишта. Нови Енфилд отворен је 01.09.1906. тачно 14 година после прве Ливерпулове утакмице. Овај пут 32000 навијача дошло је на меч против Стоук Ситија. Те, 1906. године уочи дербија са евертоном 29.04. спортски новинар и уредник спортске рубрике листа "Echo" Ернест Едвардс први пут помиње "КОП" и у листу објављује текст у коме се наводи да је улаз на "Main Stand" намењен само за црвене. Идеја да се трибини да име "Spion Kop" потекла је од жеље да се на тај начин ода почаст многим грађанима Ливерпула који су погинули заједно са осталим британским војницима (322 мртва) у Боер Рату у Јужној Африци, на брду "Spion Kop". 24.01.1928. КОП добија нови изглед, спољни зид и кров. Кров је био јако низак, терен малих димензија што је умногоме допринело да стадион постане акустичан. Препун коп је годинама стварао језиву буку. Навијачи су неговани деценијама, а познато је да оно што данас пева Ливерпулов коп други ће певати сутра. Након Ливерпула и многи други клубови и навијачи су трибини или делу трибине где се окупљају најбучнији фанови дали назив КОП, али једино је Ливерпулов коп прави, сви остали су његове копије.
Испред копа у углу према Кемлин Роуду 1928.године пободена је застава на копљу(50 стопа). Занимљиво је и то да је та застава припадала првом челичном броду "The Grea Eastern" који се 1888. насукао на Мерсајски док.
Не може се причати о Ливерпулу а да се не спомене легендарни Бил Шенкли (менаџер у периоду од 1959-1974.) Његова изјава да фудбал није питање живота и смрти већ је и много важнији и много више од тога и данас се често помиње као оличење фудбалског фанатизма. У његову част, испред главног улаза на стадион и даље стоји стара челична капија на којој је 1982. (након његове смрти) постављен натпис "You`ll never walk alone".
На изласку из тунела противнички играчи налећу на таблу (постављена почетком седамдесетих) са натписом "This is Anfiled". То је опомена свима да их на терену чека пакао, јер након те табле играчи се срећу лице у лице са паклом КОПА.
Од првог до последњег минута ту се нешто дешава. Згужвана маса таласа се непрестано а од хука са копа, противничким играчима се леди крв у жилама. Током педесетих, шездесетих и седамдесетих КОП је увек био крцат (02.02.1952. ФА куп четврта руна протим Вулвса 61905 гледалаца). Навијало се из свег гласа, аплаузом су испраћани гости што је оличење праве страсти и фудбалске културе. Колико је само победа извојевано захваљујући хуку са трибина. У току сваке утакмице у просеку 25-30 навијача је изнето са копа са сломљеним рукама, ногама или због губитка свести под притиском масе. Пошто није било шансе да медицинско особље, редари или полиција, уђу на трибину због гужве, повређена особа би на рукама навијача била спуштена до терена где би му била указана помоћ. На копу је владао склад између реда и општег хаоса. То је била трибина где је часно било стајати и навијати, али и трибина са које се због непрестаног таласања није могло нормално пратити збивање на терену. Копити су у то време говорили како се најбезбедније осећају на самом копу, али им у исто време није било јасно како никад није било озбиљније повређених или настрадалих под притисцима масе. Ипак 1966. године у Купу шампиона против Ајакса више од 200 навијача је изнето са копа због повреда (31 је задржан на лечењу). "Роњење кроз масу" био је израз који се често везивао за коп током седамдесетих и осамдесетих. Стадиони се због безбедности постепено преуређују, постављају се столице и смањује се капацитет. На копу је био смањен број само шипки. Након шефилдске трагедије током целе недеље хиљаде шалова, застава, порука, венаца, букета цвећа, не само Ливерпулових навијача прекриле су цео коп и цео терен Ефнилда. Копија Шенклијеве капије постављена је у меморијалном дворишту Холзброу парка у Шефилду у знак сећања на погинуле навијача. Због те несреће као и због припрема стадиона за Европско првенство 1996. Енфилд је морао да претрпи значајне промене, што је уједно значило да правог копа више неће бити. У последњој сезони пре постављања столица коп је могао да прими "свега" 16480 навијача. 30.04.1994. коп је последњи пут био трибина без столица. "Становници" копа нису могли да се помире са чињеницом да више никад неће бити таласа и гужве. Више од 10000 навијача потписало је петицију против постављања седишта "No Kop Seats". Коп је имао своју душу, културу и некакав специфичан шмек какав ниједна друга трибина на свету није имала. Копити су знали да ће коп изгубити све чари и сву културу постављањем столица и уклањањем шипки. Навијачи су долазили сваки дан и бдели над трибином и "чували свој коп". Гери Медсен је дошао да последњи пут предводи хоп навијача против Норич Ситија. Коп је свих 90 минута певао "You`ll never walk alone". Нико није био свестан да је Ливерпул тог дана изгубио од канаринаца са 1:0. Дан после текме коп је поново био пун на тзв. опроштајном концерту (Gerry and Peacemaker, The Searchers и Merseybeats). Навијачи су дошли да се још једном увере да су најлепши дани копа завршени. Наредних дана стотине навијала долазило је на коп са чекићима како би за успомену одвалили део трибине. Неки су чак носили кућама и шипке на којима су провели најлепше тренутке. Други су се потписивали у старом WC-у испод трибине, док су екипе једноставно долазиле по "своје" шипке и сатима шириле шалове певајући "You`ll never walk alone". "Goodnight and Godbless" - писало је испред улаза на коп.
Данас коп има сасвим другачији изглед. Лепо је дизајниран, са великим засеченим претходником и кровом који покрива целу трибину. Испред су бројне продавнице, затим клупски шоп у које се годишње прода више од 16000 дресова. Енфилд је једини стадион у Британији који има свој McDonalds (9000 чизбургера се прода у просеку на свакој утакмици) на месту где је пре био један од улаза на коп. На сваку Ливерпулову утакмицу дође у просеку 110 аутобуса са навијачима "црвених" широм острва који чине 22% пуног стадиона. Занимљиво за Енфилд је и то да су седишта на стадиону подељена на секторе од којех је сваки у другој боји, пошто је то била идеја менаџера Боба Пејслија који није желео да се црвени дресови копаша стопе са црвеним столицама. На зиду стадиона стоји мермерна табла на којој су златним словима уклесана имена 96 настрадалих на Хилзброу. Запаљена је и вечна бакља испред које се сваки посетилац заустави и у тишини исчита спомен плочу, положи шал, заставицу, поруку или цвет у част настрадалима.
Subscribe to:
Posts (Atom)
